onaj ko zna sve o tebi a ipak te voli

    Već neko vreme čekam da mali ekran na mom mobilnom telefonu zasvetli i da ono cuveno žuto pisamce pocne da se okrece. Cekam i u sebi tražim opravdanja zasto mi se ne javlja. Možda je zauzeta sada, možda nema kredita.. A onda se u meni javi drugi glas: "I sama znas da ona uvek ima kredita." I opet pocnem da je opravdavam. I da razlog za to sto mi se ne javlja tražim u sebi.

    Mucim sebe tražeći za nju opravdanja. Muče me mnoga pitanja: Šta sam joj uradila kada mi se vec nedeljama ne obraća? Šta joj se dešava? Pa me tako pitanja ucine nostalgičnom. I uhvatim sebe kako čeznem za vremenima koja su prošla a koja su bila lepa. Bila su to vremena kada nije mogao da prodje dan a da se mi ne čujemo. Bila su to vremena kada smo jedna za drugu bile sve, kada nije postojala stvar koju jedna ne bi uradila za ovu drugu. Tada ja nisam znala da kažem njoj Ne. Bila sam bukvalno uvek tu. Ali ona izgleda se toga ne seća sada. 

    Proveravam telefon. Nema pisamceta. Samo slika na kojoj piše: "Prijatelj je onaj ko zna sve o tebi a ipak te voli." Gorko se nasmešim i nastavljam da čekam...