Niste vi bili jedini koji su zapostavljeni. Zapostavila sam sve redom, drugove, decka, brata.... A sve zarad zdravlja. Proteklih mesec dana ne izlazim iz Doma Zdravlja! Posle upale pluca, otkirli su mi kamen u oba bubrega, pesak, i jos svasta nesto.. Pa pitam se sada ja: ZASTO JEDNOSTAVNO NISTA NIJE KAO PRE??? Jer pre mene cak ni glava nije bolela nijednom.
Btw, u 2011-oj neka vas sve sreca prati i ja va zelim mnogo zdravlja. Imajte ga vi kad ga ja vec nemam. pozzz
Nakon jos jedne napola prespavane noci osvanuo je petak.... Nisam imala volje da jedem, da gledam TV, ni da setam.... Samo sam zelela da se sve zavrsi.
Ipak su me nagovorili drugovi da izadjem da se prosetam. Naravno otisli smo na caj u nas omiljeni kafic gde smo redovni gosti... Pustana je muzika koju ja volim.. Ali to nije bilo to.
Oko podne sam odlucila da odem do kuce pa kud puklo da puklo. Kada sam dosla imala sam sta i da vidim. Voda se povukla... Ali je ostavila za sobom sve i svasta.
Evo, danas je cetvratk.... Zvuci neverovatno da je proslo 7 dana. Evo, sada pada kisa i sneg... a kod mene u kuci je hladno... Kod mene u dvosristu se jos uvek vide tragovi poplave iako smo cele nedelje sredjivali dvoriste i kucu... Ali je hladno... Kacila bih slike da vidite ali ne to jos uvek potresa.
Mozda ste primetili da me nije bilo neko vreme. E pa bila sam poplavljena.
Ne znam koliko ste pratili stanje sa poplavama u Zapadnoj Srbiji. Iz licnog iskustva bilo je strasno! Zivim na 300m od Drine ali se niakda nije desilo da se Drina ovoliko izlije. Da mi udje u kucu! Da mi poplavi sve sto imam. Nikada nije bila toliko silna i nemilosrdna kao tog cetvrtka.
Ne mogu da kazem da nismo bili obavesteni. Jesmo. Moji roditelji su se i ranije sretali sa poplavama. Ali ja.. Nikada do sada! Te srede ceo dan smo sklanjali sve sto se moglo skloniti. I sklonili smo dobar deo stvari. Spremili smo camac za nedaj Boze. Sa sve nadom da nam nece trbati otisla sam da spavam.
A u cetvratak me tata probudio u 6 sati. ,, Seri uzmi najosnovnije, ceka t ecamac!" To su bile reci koje su mi naterale suze na oci. Zgrabila sam duksericu, licnu kartu i zdravstvenu knjizicu... Tako malo. Sela sam u camac a suze su tekle. U tom trenutku sam se osecala kao lutalica. Ne znam gde d aodem.. Ceo taj dan sam hodala po gradu. Bila sam sama, a istovremeno okruzena drugovima. Ne secam se gde sam spavala..
Petak... Moj omiljeni dan u nedelji. Tada sam ga omrzla. Oko podne voda je pocela da se povlaci. I da ostavlja tugu za sobom....
Uskoro cu nastaviti... Kada se malo smirim i kada se slegni osecanaj.. Vise nemam suza..placem a suze su se istrosile.
,,Ma sve je to zbog golih stomaka. Tako se vi slabo obucete pa hodate po ceo dan tako neobuceni!''
Ove su samo neke od stavri koje su mu prethodnih dana bile upucene. I smucilo mi se vise da stalno slusam jedno te isto. Kako ne shvataju da ja ne hodam okolo golog stomaka, da se ja prilicno dobro hranim. I da je jedini razlog zasto sam bila u bolnici taj sto se ovo poprilicno dugo vuklo, a moj organizam se pokusavao odbraniti sam. I nije mogao. Pa sam eto zavrsila u bolnici.
A to je tek posebna prica. Zamislite osobu koja zivi 300 na sat, koja se kod kuce ne smiruje i kojoj cesto ni 24 casa nije dovoljno da obavi sve sto treba, da lezi 4-5 dana u bolnici. Bez kretanja. Zamislite da osoba koje ne pije lekove ni kada je zub boli mora da popije po tri leka odjednom. Zamislite da osoba koja se boji igle mora da prima terapiju u venu. Verujte mi, bili su to najduzi dani mog zivota.
Znam , zatajila sam ovih dana. Skola je najpreca. Mora da se uci. Sad ce tromesecje a to je za one koji kao ja vole izazove savrsen izazov. Treba pokazati sebi i drugim gde si bio i sta si radio protklih dva meseca. A ja sam vini se pocela bas lepo. tri petice iz tri razlicita predmeta za jedan dan. malo li je. :)
Hemija... dobro dobila sam 5, ali ne volim hemiju. Mozda je zanimljiva ali ja i ona nemamo aposolutno nikakvih dodirnih tacaka. Sem sto sam primorana da 90 minuta sedmicno bacim na nju.
Filozofija... Nije da sam filozof, ali mi ne ide lose. Dobro gotivim Empedoklea. Ipak je covek rekao nesto prihvatljivo.
I ustav i prava gradjana. Na tu peticu sam ponosna. Bez ucenja, bez knjige.. Dunulo mi da se javim i dobijem 5. Eto...
Juce sam bila na nekoj svadbi. Priznajem da mi se nije islo jer sam jos po utiskom od nemilog dogadjaja od prepar dana. Ali rodjaka se udaje, pa kako da ne odem. I ispostavilo se da je odlazak bio koristan po mnogo cemu.
Prvo skupila sam jos snage da se borim i pomognem drugaricida prevazidje tugu.
Drugo, bila je to vesela i super svadba.
I najvaznije, srela sam se sa rodjacima za koje sam znala iz prica ali koje do tada nikada nisam videla. Oni su ziveli i rodjeni u Hrvatskoj. I onaj nemili rat s' pocetka 90tih ih je naterao u beg. Oni su tada dosli kod mojih roditelja. Ja sam imala 1 ili 2 godine. Bila sam mala i nicega se ne secam. Biilo mi je zanimljivo juce koliko se oni mene secaju kao male sitne devojcice, a sada su me upoznali kao drugaciju. A ja se naravno nicega ne secam. Drago mi je sto je doslo vreme da se i mi upoznamo.
Danas sam bas potresena. prisustvovala sam sahrani. Prvi put. I plakala sam kao malo dete. Bilo mi je zao moje drugarice. Ona je ostala sama. I ceo dan placem . Boze...
I evo me. Odavno nisam pisala. Bila sam na ekskurziji cele prosle nedelje. Iako sam se vratila u subotu nisam mogla da napisem nista jer sam bila prepuna utisaka, jer su se u meni pomesala neka divna osecanja. Sada kada je to koliko-toliko sredjeno mogu da pisem.
Kako i svaki put kada se negde putuje ja se uspavam. Tako i sada. Jedva sam se razbudila. I rekla bih da uopste nisam bila bas najsvesnija gde idem dok nisam ugledala autobus i drusvto kako jedva ceka da krene. Dirljivo je bilo ispred vrata autobusa. Zagrljaji, obecanja roditeljima da cemo se PONASATI (naravno da hocemo mi smo fina i lepo vaspitana deca!). Sam put je bio kao i obicno dug sa povremenim izlivima prepirke oko muzike i ogromnim kolicinama smeha.
U Paraliu smo stigli ok0 10 uvece. Kao i obicno ja sam ostala bez glasa. I kako s' konja tako za trpezu-odmah da veceramo. Da li sto sam ceo dan slabo jela ali je ta vecera bila najukusnija. Meso koje sam tada jela je bilo ukusno prste da polizes. Onda dodje raspodela soba i zadovoljstvo sto sam ugrabila sobu odmah pored drugarice. Nisam se ni raspakovala kako treba a vec sam bila na plesnom podijumu. Pogadjate odmah sam otisla u dskoteku. Posto sam veseljak i volim muziku ostadoh ja do fajronta.
Sutradan nas je probudila kisa (spavanjac je trajao citavih 1 sat). Umesto da idemo na Olimp otisli smo u Solun. Prelep grad. Ostavio me bez reci. Toliko su prijatni ljudi. I da obavezna poseta Zejtinliku i kosturnici. Vremesni cicica nam je ispricao dirljivu pricu o vojnicima. NEki su pronasli i grob svog pradede. Vrlo dirljivo. Neko se iskrala i suza. A da, tu smo sreli ekxkurziju nasih vrsnjaka iz POzege. Sreli su se tu i neki pogledi. :) Nakon par sati provedenih u Solunu i posete Crkvi Svetog Dimitrija (najvecoj pravoslavnoj u Grckoj) nazad u Paraliu. Posto je kisa vec pocinjala odlucili smo da se zabavljamo u hotelu. I tako do diskoteke u kojoj je ponovo plesni podijum bio moj i u koju smo, kako volimo da kazemo, zatvorili ponovo.
Naredni dan je doneo kisu, vetar i posetu Vergini. To je mali gradic kaoju krije arheolosko nalaziste. Bila je tu poseta grobu Filipa MAkednoskog i njegove zene Olimpijade (otac i majka Aleksandra Makedonskog). Moram priznati da sam odusevljena nacinom izrade orudja i nakita koji su tada koristili. Posto smo vec uveliki pokisli odlucili smo da ostatak dana iskoristimo za posetu PAralii. Gradic je divan. Miran, lep i sokojan. Kupio me je odmah. Uvece kao po navici diskoteka i sve sto ona donosi. :)
Cetvrtak je bio rezervisan za Meteore. Te cudesne stene plene lepotom. A posto je danima padala kisa na Meteorima, bilo je mnogo magle. To je samo doprinosilo njihovoj misticnosti i tajanstvenosti. Posetili smo manastir Velika Meteora-najveci i ujedno i najlepsi. A da, oblacile smo suknje i bilo nam je vrlo interesantno. Inace, ne zna se pouzdan nacin nastanka ovih stena. Dosada jos nijedan geolog nije sa sigurnoscu mogao da objasni kako su nastale ove zivopisne stene. Na Meterima smo pokisli kao misevi. A posto nismo poneli bas mnogo tople odece a ni obuce mnoge stvari smo susili fenom za kosu i peglom. Uvece ponovo diskoteka i ponovo uzivanje. :)
Petak i poslednji dan obilaska bio je i najkisovitiji i najuzbudljiviji. POsetili smo Olimp ali je magla sprecila ista da vidimo. Isli smo u Katerini i iskoristili pogodost da sebi kupimo nesto. Nije mi bilo preterano zanimljivo jer ne volim soping. Diskoteka je uvece bila prilika da se oprostimo od novo stecenih drugova, simpatija sa obecanjem da cemo se cuti i onim cuvenim:"Nadji me na FACe-u." :) Kao i sto se moglo ocekivati te noci se nije spavalo. A mnogi od nas su vec licili na zombije od nespavanja. Ta noc je donela mnoge uzbudljive stvari. Otkrile su se mnoge istine. Skinule se maske.
Subota jutro je i kada sav normalan svet doruckuje mi smo uveliko u putu. Mirno je i tiho. Umor je vecinu stigao. Koristim priliku sto ne mogu da spavam dok putujem da saberem utiske. Giros me ostavio bez teksta. Navukla sam se na njega. Ljudi su prijatni. Arhitektura, kultura i jezik su me odusevili. Na granici svi su vec budni i ja tiho u sebi obecavam da cu se vratiti.
Utiske jos sabiram. Jos licim na zombija. Ali jedno je sigurno, maturska ekskurzija je pokazala zasto nosi epitet posebna. :)
A sta drugo nego ljubav? Septembar je uneo dozu svoje magicnosti i u moj zivot. I okrenuo ga naopacke. Ono sto je nekada bio prioritet sada to vise nije. Ona inspiracija koja je bila uvek tu je nestala. One kise koje su mi bile dosadne vise to nisu. A zasto? Septembar i jedne oci... :)
Ahhh te oci.... Te crne oci zbog kojih je moje nebo tako lepo, zbog kojih za mene ne postoji ne mogu, zbog kojih mi se cini da ne hodam nego da lebdim. E te oci, jednog septemarskog jutra okrenule su mi zivot. A kako sam cula od svih te oci su tako vragolaste. Taj decko je jednostavno oznacen kao los a da on to ustvari nije. Dobro uradio je par losih stvari ali svi grese, zar ne? I svi zasluzuju makar drugu sansu. Eeee... bas za tim njegovim vragolastim ocima ja sam poludela.
Odjednom za mene ne postoji proslost. Odjednom ja zivim za danas i za sutra. Kazu premenila sam se. Izgledam lepo i leprsavo. Pitaju sta se to desava! Esam li poludela! A ja samo kazem:''A sta drugo nego ljubav?" I onda kada shvate ko mi je decko odmah kazu da on nije za mene. Znam to i ja, zna to i on. Ali ne zna moje i ne zna njegovo srce! On ne zeli da ja budem oznacena kao losa. On zeli da se promeni ali mu niko ne pruza priliku. Niko sem mene!
Ahhhh.. Bice to duga nedelja bez njega. Reci cete poludela mala, a ja samo kazem:''A sta drugo nego ljubav?"
9 sati i 5 minuta! Kroz glavu mi prolazi misao da je tek prosao minut od mog prethodnog gledanja na sat. I jos jedna: zvoni za pola sata!
Kao i uvek sedim u poslednjoj klupi u redu do prozora. Tek je treci cas a ja vec ne mogu vise. Srpski... Profesorica prica o nekom delu. na samom pocetku casa sam se odvojila od tog sveta. Glava mi se okrece na levo... Pogled luta kroz prozor. I zaustavlja se na brezi.. Tihoj i tankoj. Onoj koja tu stoji.. Onoj cije lisce pada... To lisce, koje se otkida, pada nekako tuzno, nevoljno. Odlazi. Kao sto ljudi odlaze. Bez pogleda i bez reci. Odlaze sa nadom da to nije kraj.. Ti listici padaju tiho i necujno. Njihov pad na vlaznu travu se ne cuje. On se ne oseca. Samo se vidi..
Izgubljena u milsima o prolaznosti vremena i tim listica jedva sam cula zvono... Trgla sam se. Kao da me taj zvuj istisnuo iz nekog lepog sveta. Nevoljno spremam se za sledeci cas.
Evo mene posle duzeg vremena. Bila sam na turneji u Bugraskoj. Ahh.... :)
MOram priznati da sve nije krenulo kako treba. Cekali smo autobus sat vremena da dodjem po nas. Onda se ispostavilo da nam u autobusu ne radi klima. Tako da je put bio krajnje receno pakao. Cesto smo se zezali kada posle pauze treba da udjemo u autobus recima:,,Welcome to the hell!" Kada smo konacno tamo stigli jos jedno iznenadjenje-hotel nema klimu! Sok na plus 40! PA da se ne bismo mi iz busa razdvajali jer smo se bas zgotivili svi odemo u taj bez klime umesto u neki sa klimom. Hajde i to cemo pretrpeti. A kada sam cula da su sobe samo trokrevetne. Pomislila sam da se neko urotio protiv nas. Kako god, zavrsile smo nas 4 u trokrevetnoj sobi. Narednih 5 noci spavala (ako se to tako moze nazvati?) na podu. :)
Medjutim vec sutra je sve zaboravljeno. Bazen, smeh do suza, uzivanje.... :) Drustvo. Sve ono sto cini letovanje lepim. A uvece koncert. :) Bilo je super.
Uspomene iz Bugarske dugo ce mi donositi osmeh na lice.
