Poplava!!!
Mozda ste primetili da me nije bilo neko vreme. E pa bila sam poplavljena.
Ne znam koliko ste pratili stanje sa poplavama u Zapadnoj Srbiji. Iz licnog iskustva bilo je strasno! Zivim na 300m od Drine ali se niakda nije desilo da se Drina ovoliko izlije. Da mi udje u kucu! Da mi poplavi sve sto imam. Nikada nije bila toliko silna i nemilosrdna kao tog cetvrtka.
Ne mogu da kazem da nismo bili obavesteni. Jesmo. Moji roditelji su se i ranije sretali sa poplavama. Ali ja.. Nikada do sada! Te srede ceo dan smo sklanjali sve sto se moglo skloniti. I sklonili smo dobar deo stvari. Spremili smo camac za nedaj Boze. Sa sve nadom da nam nece trbati otisla sam da spavam.
A u cetvratak me tata probudio u 6 sati. ,, Seri uzmi najosnovnije, ceka t ecamac!" To su bile reci koje su mi naterale suze na oci. Zgrabila sam duksericu, licnu kartu i zdravstvenu knjizicu... Tako malo. Sela sam u camac a suze su tekle. U tom trenutku sam se osecala kao lutalica. Ne znam gde d aodem.. Ceo taj dan sam hodala po gradu. Bila sam sama, a istovremeno okruzena drugovima. Ne secam se gde sam spavala..
Petak... Moj omiljeni dan u nedelji. Tada sam ga omrzla. Oko podne voda je pocela da se povlaci. I da ostavlja tugu za sobom....
Uskoro cu nastaviti... Kada se malo smirim i kada se slegni osecanaj.. Vise nemam suza..placem a suze su se istrosile.