Dosao je red da se i mi sretnemo
Juce sam bila na nekoj svadbi. Priznajem da mi se nije islo jer sam jos po utiskom od nemilog dogadjaja od prepar dana. Ali rodjaka se udaje, pa kako da ne odem. I ispostavilo se da je odlazak bio koristan po mnogo cemu.
Prvo skupila sam jos snage da se borim i pomognem drugaricida prevazidje tugu.
Drugo, bila je to vesela i super svadba.
I najvaznije, srela sam se sa rodjacima za koje sam znala iz prica ali koje do tada nikada nisam videla. Oni su ziveli i rodjeni u Hrvatskoj. I onaj nemili rat s' pocetka 90tih ih je naterao u beg. Oni su tada dosli kod mojih roditelja. Ja sam imala 1 ili 2 godine. Bila sam mala i nicega se ne secam. Biilo mi je zanimljivo juce koliko se oni mene secaju kao male sitne devojcice, a sada su me upoznali kao drugaciju. A ja se naravno nicega ne secam. Drago mi je sto je doslo vreme da se i mi upoznamo.